• Галерија
  • Контакт
  • Историјат школе

    Историјат школе

    Данашњи стручни профил Техничке школе има своје корене у крушевачким стручним и занатским школама које су настајале и радиле крајем 19. И почетком 20. Века. Најдужу традицију има текстилна струка.

    1

    Женска раденичка школаa (1882 – 1963)

    Женска раденичка школа

    Према документима, која се чувају у Историјском архиву Крушевац,Крушевлјанке из угледних породица, основале су, почетком 1882. године, добротворно удружење Крушевачка женска подружина. Исте године, 14. октобра, подружина отвара Раденичку женску школу са цилјем “обучавања одраслијих девојчица и сиромашних девојака у везу, кројењу, шивењу, цртању и упознавању српског и немачког језика“. Отварању школе претходио је оглас у Српским новинама, од 9. маја 1882. године, за пријем учителјице, на који се јавило пет кандидаткиња.

    За прву учителјицу Женске раденичке школе примлјена је госпођица ЕваВукадиновић из Силбоша (Аустроугарска), са месечном платом од 60 динара, обезбеђеним смештајем, огревом и трошковима. Школа се финансира од добротворних прилога, школарине (које су ослобођене сиромашне ученице) и продаје ручних радова. Већ 1887. године школа прераста у трогодишњу и има 25 ученица. У настави општих предмета ангажују се учителјице из Основне школе, наставнице из гимназије као и чланице Подружине искусне у ручним радовима.

    Крајем 1898. године школа је набавила “машину за шивење и књиге за бесплатно коришћење“. Ученице Женске раденичке школе и чланице крушевачке женске подружине учествовале су са својим ручним радовима, заједно са осталим женама из Кралјевине Србије, на Светској изложби у паризу 1900. године.

    Године 1926. Раденичка школа прераста у Женску занатску школу која је радила, са прекидом у време ИИ светског рата, све до спајања са Школом ученика у привреди 1963. године.

    ШЕГРТСКА ШКОЛА

    Занати, који се и данас изучавају у Техничкој школи (столар, кројач, молер), били су заступлјени у Крушевцу још од ослобођења од Турака 1833.године. Обично су дечаци, по завршетку обавезне четвороразредне основне школе, давани код мајстора на занат, где су били најпре шегрти, потом калфе, атек кад положе испит – мајстори одређеног еснафа.

    Према подацима из пописа занатских и трговачких радњи у Крушевцу 1896. године има: седам кројача, један молер и десет столара, док предузимача (грађевинских) нема. Године 1908. у граду има чак 132 кројачке и абаџијске радње, а најпознатија столарска радионица је мајстора ФранцаВинтера, Чеха, чији је “намештај најболји у землји“.

    Građevinski radnici na podizanju spomenika Kosovskim junacima sa vajarom Đorđem jovanovićem (u fraku) 1904. Godine u Kruševcu

    Грађевински радници на подизању споменика Косовским јунацима са вајаром Ђорђем јовановићем (у фраку) 1904. Године у Крушевцу

    Сваки мајстор имао је по неколико шегрта који су похађали обавезну Шегртску школу јер је то био услов да постану калфе тј. мајсторски помоћници. Школа се похађала три године и то четвртком и неделјом преко дана, а осталих дана увече и звала се Вечерња занатска школа. Школске 1939/40. имала је 124 ученика.

    СТРУЧНЕ ШКОЛЕ (1945 – 1991)

    3

    После II светског рата школа је наставила са радом 15. маја 1945. године под именом Стручна продужна школа. Школа је имала по два одељења I и II разреда и једно оделјење III разреда, а укупан број ученика је био 175. Управник школе био је професор Никола Капа. Наставни предмети су били:

    I разред: Рачуница, Цртање, Географија, Српскохрватски језик, Хигијена и Руски језик;

    II разред: Рачуница, Књиговодство, Законодавство, Наука о материјалу,Основи физике и хемије, Цртање, Географија, Српскохрватски и Руски језик.

    У трећем разреду изучавани су исти предмети, осим Географије.

    Ученици су праксу обавлјали у приватним занатским радионицама али и у Заводу за импрегнацију прагова (столари) и Фабрици вагона Крушевац (фарбар).

    Школске 1947/48. школа мења назив у Стручна школа за ученике у индустрији и занатству у којој су, по први пут, формирана типска оделјења за ученике металске, дрвопрерађивачке и грађевинске струке, док су ученици осталих занимења били у мешовитим оделјењима. Од 1950. године мења назив уСтручна школа ученика у привреди, а 1960. године добија име народног хероја Пане Ђукић Лимар.

    Од ослобођења до 1965. године Школу ученика у привреди (ШУП) завршило је око две хилјаде ученика, а јуна 1967. године дошло је до спајања са Техничком и Индустријском школом у нову просветну установу Технички школски центар.

    Руководиоци ШУП-а били су: учителј Захарије Поповић, професор Света Дамњановић, педагошки саветник Димитрије Ивановић, професори Драгослав Гавриловић, Петар Недељковић и Витомир Станојевић.

    У Техничком школском центру образовали су се ученици за различита занимања III и II степена машинске, хемијске, дрвопрерађивачке и грађевинске струке, а текстилна струка је припојена Економском школском центру.

    Реформа школства почетком 1980. године и преименовање школа у образовне центре доводи до премештања појединих смерова.

    Тако се, школске 1980/81. године, у образовном центру Боса Цветић (гимназија) отвара грађевински смер за занимање техничар за високоградњу, а од 1. марта 1988. године формира се, при РО Образовни центар “Иво Лола Рибар“ ООУР Грађевинска школа. Први директор овог ООУРА је професор Бранимир Јовановић, а наставу изводи тридесет просветних радника.

    Нова реформа школства 1990. године омогућава издвајање ООУРА Грађевинска школа и формирање самосталне установе Техничка школа.

    ТЕХНИЧКА ШКОЛА КРУШЕВАЦ (1991 – 2013)

    Техничка школа је регистрована 1. априла 1991. године. Колектив је имао 61 запосленог радника, од којих је 45 радило у настави. Директор је био професор Бранимир Јовановић до 2001. године.

    Од 2001. До 2004. године директорка школе је професорка Босиљка Миљаковић. Од јуна до октобра 2004. Године вршилац дужности директора је професорка Радомирка Бојовић. Од октобра 2004.године до октобра 2012.године директор школе био је професор Богољуб Симоновић.

    Надежда Миловановић социолог била је вршилац дужности директора од октобра 2012.године до априла 2013.године и од тада је директор Техничке школе.

    У школи је запослено 96 радника и то: 78 у настави и 18 у секретаријату школе и служби одржавања. У настави ради 63 радника са високом, 13 са вишом и 2 са средњом стручном спремом. Ван наставе ради 5 радника са високом, 1 са вишом, 3 са средњом стручном спремом и 9 са основном школом.

    Школа је уклјучена у реформу средњег стручног образовања кроз ЦАРДСпрограм, а део средстава за опрему школе добила је од Европске Агенције за реконтрукцију и фирме КНАУФ.

    Школа је смештена у истој згради са Економско-трговинском школом, у Чеховлјевој улици број 1, у Крушевцу. Располаже са: 13 учионица, 3 кабинета за информатику и 2 текстилне радионице у поменутој згради, док се 3 радионице за дрвопрерађивачку и грађевинску струку налазе у згради Машинско – елекротехничке школе у Крушевцу.

    Школа је опремлјена како за извођење практичне наставе у сва три подручја рада, тако и за наставу општих предмета. Ипак, рад у школи је отежан због недостатка простора јер се фискултурна сала, библиотека, зборница, канцеларија педагога и психолога, зубна ординација, кафе кухиња и двориште са спортским тереном користе заједнички са Економско – трговинском школом.

    Сваке године школу похађа од 800 до 1000 ученика који се образују за 11 занимања ИИИ и ИВ степена. Посебна пажња посвећује се сарадњи са предузећима у којима ученици обавлјају праксу.

    За 15 година рада Техничке школе многи њени свршени ученици су постали истакнути радници у привреди града, многи су наставили школовање на вишим школама и факултетима, најчешће из области које су завршили у средњој школи. Међутим, један број ученика завршио је факултете који нису у тесној вези са техничком струком. Један такав пример је директор Крушевачког позоришта, дипломирани драматург Бранислав Недић, који је био ђак Техничке школе.

    Рад ученичких организација и секција показује добре резултате кроз спровођење хуманитарних акција, приредбе за Светог Саву и такмичења из различитих области.

    Школа активно сарађује са установама у култури (Народна библиотека,Народни музеј, Културни центар… ) и локалним медијима.

    Школским развојним планом предвиђено је естетско и функционално уређење школе, израда wеb site-а школе, као и стални рад на унапређењу квалитета наставе и сарадње са друштвеном заједницом.