Школа

Историјат школе

Данашњи стручни профил Политехничке школе „Милутин Миланковић“ има своје корене у крушевачким стручним и занатским школама које су настајале и радиле крајем 19. И почетком 20. Века. Најдужу традицију има текстилна струка.

Сл.Женска раденичка школа(1882–1963)

Женска раденичка школа

Према документима, која се чувају у Историјском архиву Крушевац, Крушевљанке из угледних породица, основале су, почетком 1882. године, добротворно удружење Крушевачка женска подружина. Исте године, 14. октобра, подружина отвара Раденичку женску школу са циљем “обучавања одраслијих девојчица и сиромашних девојака у везу, кројењу, шивењу, цртању и упознавању српског и немачког језика“. Отварању школе претходио је оглас у Српским новинама, од 9.маја 1882. године, за пријем учитељице, на који се јавило пет кандидаткиња.

За прву учитељицу Женске раденичке школе примљена је госпођица Ева Вукадиновић из Силбоша (Аустроугарска), са месечном платом од 60 динара, обезбеђеним смештајем, огревом и трошковима. Школа се финансира од добротворних прилога, школарине (које су ослобођене сиромашне ученице) и продаје ручних радова. Већ 1887. године школа прераста у трогодишњу и има 25 ученица. У настави општих предмета ангажују се учитељице из Основне школе, наставнице из гимназије као и чланице Подружине искусне у ручним радовима.

Крајем 1898. године школа је набавила “машину за шивење и књиге за бесплатно коришћење“. Ученице Женске раденичке школе и чланице крушевачке женске подружине учествовале су са својим ручним радовима, заједно са осталим женама из Краљевине Србије, на Светској изложби у Паризу 1900. године.

Године 1926. Раденичка школа прераста у Женску занатску школу која је радила, са прекидом у време II светског рата, све до спајања са Школом ученика у привреди 1963. године.

ШЕГРТСКА ШКОЛА

Занати, који се и данас изучавају у Политехничкој школи „Милутин Миланковић“(столар, кројач, молер), били су застуљени у Крушевцу још од ослобођења од Турака 1833.године. Обично су дечаци, по завршетку обавезне четвороразредне основне школе, давани код мајстора на занат, где су били најпре шегрти, потом калфе, а тек кад положе испит – мајстори одређеног еснафа.

Према подацима из пописа занатских и трговачких радњи у Крушевцу 1896. године има: седам кројача, један молер и десет столара, док предузимача (грађевинских) нема. Године 1908. у граду има чак 132 кројачке и абаџијске радње, а најпознатија столарска радионица је мајстора Франца Винтера, Чеха, чији је “намештај најбољи у земљи“.

Сл.Грађевински радници на подизању споменика Косовским јунацима са вајаром Ђорђем јовановићем (у фраку) 1904. Године у Крушевцу

Сваки мајстор имао је по неколико шегрта који су похађали обавезну Шегртску школу јер је то био услов да постану калфе тј. мајсторски помоћници. Школа се похађала три године и то четвртком и недељом преко дана, а осталих дана увече и звала се Вечерња занатска школа. Школске 1939/40. имала је 124 ученика.

СТРУЧНЕ ШКОЛЕ (1945 – 1991)

После II светског рата школа је наставила са радом 15. маја 1945. године под именом Стручна продужна школа. Школа је имала по два одељења I и II разреда и једно одељење III разреда, а укупан број ученика је био 175. Управник школе био је професор Никола Капа.

Наставни предмети су били:

I разред: Рачуница, Цртање, Географија, Српскохрватски језик, Хигијена и Руски језик;

II разред: Рачуница, Књиговодство, Законодавство, Наука о материјалу, Основи физике и хемије, Цртање, Географија, Српскохрватски и Руски језик.

У трећем разреду изучавани су исти предмети, осим Географије.

Ученици су праксу обављали у приватним занатским радионицама али и у Заводу за импрегнацију прагова (столари) и Фабрици вагона Крушевац (фарбар).

Школске 1947/48. школа мења назив у Стручна школа за ученике у индустрији и занатству у којој су, по први пут, формирана типска одељења за ученике металске, дрвопрерађивачке и грађевинске струке, док су ученици осталих занимења били у мешовитим одељењима. Од 1950. године мења назив у Стручна школа ученика у привреди, а 1960. године добија име народног хероја Пане Ђукић Лимар.

Од ослобођења до 1965. године Школу ученика у привреди (ШУП) завршило је око две хиљаде ученика, а јуна 1967. године дошло је до спајања са Техничком и Индустријском школом у нову просветну установу Технички школски центар.

Руководиоци ШУП-а били су: учитељ Захарије Поповић, професор Света Дамњановић, педагошки саветник Димитрије Ивановић, професори Драгослав Гавриловић, Петар Недељковић и Витомир Станојевић.

У Техничком школском центру образовали су се ученици за различита занимања III и II степена машинске, хемијске, дрвопрерађивачке и грађевинске струке, а текстилна струка је припојена Економском школском центру.

Реформа школства почетком 1980. године и преименовање школа у образовне центре доводи до премештања појединих смерова.

Тако се, школске 1980/81. године, у образовном центру Боса Цветић (гимназија) отвара грађевински смер за занимање техничар за високоградњу, а од 1. марта 1988. године формира се, при РО Образовни центар “Иво Лола Рибар“ ООУР Грађевинска школа. Први директор овог ООУРА је професор Бранимир Јовановић, а наставу изводи тридесет просветних радника.

Нова реформа школства 1990. године омогућава издвајање ООУРА Грађевинска школа и формирање самосталне установе Техничка школа.

ТЕХНИЧКА ШКОЛА КРУШЕВАЦ (1991 – 2015)

Техничка школа је регистрована 1. априла 1991. године. Колектив је имао 61 запосленог радника, од којих је 45 радило у настави. Директор је био професор Бранимир Јовановић до 2001. године.

Од 2001. До 2004. године директорка школе је професорка Босиљка Миљаковић. Од јуна до октобра 2004. Године вршилац дужности директора је професорка Радомирка Бојовић. Од октобра 2004.године до октобра 2012.године директор школе био је професор Богољуб Симоновић.

ПОЛИТЕХНИЧК ШКОЛА“ МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ“-од 2015 године

Надежда Миловановић дипл. социолог је ступила на функцију вршиоца дужности директора од октобра 2012.године. Од априла 2013.године па све до данас је директор школе, најпре Техничке, а сада Политехничке школе “Милутин Миланковић.“

 У 2014.години директорка уводи и четврто подручје рада Култура, уметност и јавно информисње са занимањем (образовним профилом) клесар и дрворезбар. Повод за увођење овог занимања је богато културно историјско наслеђе нашег краја  као што је Беловодски пешчар јединствен у свету и Беловодска розета као архитектонски елемент који служи за декорацију, па тако украшава многе цркве и дворане широм света. Самим тим повезивање и са осталим струкама које наша школа образује  је био повод да се занат који је вековно у нашој локалној средини и традицији познат и јединствен, уведе у формално образовање. Године 2014-те  успешно се уписује и образује 14 ученика. Ову генерцију ученика је стручно оспособио млади вајар професор Богдан Доброта, који је својим радом и огромним ентузијазом успео да сврста у ред младих уметника.

Од  2015.године директорка улази у процедуру промена назива школе, тако од 1.09.2015. постајемо Политехничка школа „Милутин Миланковић“, чије име поносно носимо, а које смо одабрали у разматрању свих чињеница које би у одабиру имена, лика и дела нашим подручјима рада највише и приличило, велики доприност овом делу посла, може се рећи и кумству, дао је наш колега професор, а иначе угледни архитекта Звонко Марковић.

Након клесара директорка уводи и ново занимање Техничар дизајна графике, у оквиру истог подручја рада, за које интересовање ученика бива све веће тако да оно постаје и једно од напопуларнијих на нивоу Школске управе Крушевац. Директорка  Надежда Миловановић 2017.године улази у други мандати успешно даје допринос повећању броја одељења. Од тада школа са 26 одељења, сада има 30 одељења. Исте године мења занимање техничар за финалну обраду дрвета у техничар обликовања намештаја и етеријера и на тај начин подручје рад Шумарство и обрада дрвета доживљава опоравак, и све веће интересовање ученика за упис у напоменуто занимање.

Постигнућа наше школе се највише огледју у успесима Грађевинске струке на Републичким такмичењима и освајању бројних награда, занимљив податак је да је наша школа позната као Грађевинска школа, која је иначе једна од две најбоље Грађевинске школе у Србији, али и по величини наведене струке спада у ред  највећих Грађевинских  школа у Србији, што показује да је интересовање за ово подручје рада велико и стабилно. Од 30 одељења, 15 су у  Грађевинској струци.

У школи је  запослено 118 радника и то: 96 у настави и 22 у ваннаставном особљу, стручној служби, у секретаријату школе и служби одржавања. Са високим степеном образовања 92 запослених, са вишим 12, срењим 5 и са основним образовањем 9 запослених.

Школа је укључена у реформу средњег стручног образовања кроз ЦАРДС програм, а део средстава за опрему школе добила је од Европске Агенције за реконтрукцију и фирме КНАУФ.

Школа је смештена у истој згради са Економско-трговинском школом, у Чеховљевој улици број 1, у Крушевцу. Располаже са: 14 учионица, 3 кабинета за информатику и 2 текстилне радионице у поменутој згради, док се 3 радионице за дрвопрерађивачку и грађевинску, као и уметничку  струку налазе у згради Прве Техничке школе у Крушевцу.

Школа је опремљена како за извођење практичне наставе у сва четири подручја рада, тако и за наставу стручних и опште-образовних предмета. Од 2016/17.године наша школа са занимањем модни кројач ученике образује у програму дуалног образовања. У сарадњи са Гизом кроз програм учења кроз рад тз, дуалног образовања школа је добила један СМАРТ кабинет, са паметном таблом, плотером и 12 рачунара савремене генерације, што омогућава квалитетније обрзовање ученика у информатичком и техничко делу.

Oд 2016.године активну и успешну сарадњу имамо са компанијом CRH из Поповца, која нам сваке године донира опрему за испитивање грађевинског материјала за потребе образовног профила грађевински техничар.

Рад ученичких организација и секција показује добре резултате кроз спровођење хуманитарних акција, приредбе за Светог Саву и такмичења из различитих области.

Школа активно сарађује са установама у култури (Народна библиотека,Народни музеј, Културни центар… ) и локалним медијима.

Школским развојним планом предвиђено је естетско и функционално уређење школе, израда wеb site-а школе, као и стални рад на унапређењу квалитета наставе и сарадње са друштвеном заједницом.

У наредном периоду планирано је проширење учионичког простора школе.